Ових дана, посланици Европског парламента одлучиће да ли ће заувек променити интернет. На дневном реду пленарне седнице у Стразбуру је изгласавање предлога Директиве о заштити интелектуалног власништва на интернету и одлучити да ли ће она бити усвојена у тренутној, контроверзној верзији, или ће бити враћена на дораду.

Предлог је изазвао буру негодовања корисника и интернет компанија, који сматрају да ће нови закон бити претворен у оруђе за контролу и да ће уништити слободу говора и интернет какав познајемо.

Заговорници нове регулативе тврде да је само реч о настојању да се новинским издавачима, музичарима и другим креаторима поштено плати за коришћење њихових оригиналних садржаја, јер би платформе попут Гугла, Фејсбука и Јутјуба биле обавезне или да плате право да објављују те садржаје или да се филтерима онемогући да се ти садржаји појаве.

Постоје две тачке око којих је и настао читав проблем. То су чланак 11, колоквијално назван “порез на линкове” и чланак 13, који прописује „уплоад филтер“.

Порез на линкове присилио би онлајн платформе као што су Фејсбук и Гугл да од медијских издавача купе лиценце пре него што објаве линкове на њихове оригиналне садржаје или копирају те садржаје.

Уплоад филтер би пак требало да осигура да ништа што се појављује на интернету унутар ЕУ не крши ничија ауторска права.

Последице усвајања Директиве  ће осетити једино велике интернет платформе, али не и корисници.

Најгласнији критичари међу европарламентарцима наводе да су били сведоци лобирања великих новинских агенција и групација, које су уложили велик труд да обезбеде усвајање Директиве у непромењеном облику.

Према њиховим речима, у лобирању се највише истицала немачка новинска агенција Аксел Спрингер, која је била посебно мотивисана да се члан 11 усвоји непромењено.

Велике новинске агенције једине би профитирале усвајањем ове директиве зато што би могле наплаћивати кориштење свог садржаја, наглашава Реда и додаје да би то значило крај малог новинарства, интернет-портала и блогова.

Према тренутним информацијама, предлог Директиве има подршку више од 360 посланика а за усвајање је потребан глас 375 посланика.