У ФОКУСУ

Интернет сапутници

 

 

Пратите нас

Квантна надмоћ ГУГЛА

Компанија „Гугл” тврди да је изградила први квантни рачунар који може вршити прорачуне и решавати проблеме изнад могућности најснажнијих данашњих супер-рачунара, преноси Фајненшел тајмс.
У извештају „Гуглових” истраживача, који је накратко објављен на сајту НАСА-е па уклоњен, тврди се да је њихов процесор био у стању да у року од три минута и 20 секунди изврши израчунавање за које би најнапреднијем класичним рачунару „Самиту” требало, како се наводи, отприлике 10.000 година.
Истраживачи су рекли да то значи „квантну надмоћ”, када квантни рачунари извршавају израчунавања која су раније била немогућа.Систем може да изврши само једно високо техничко рачунање, али је за употребу квантних машина за решавање практичних проблема потребно још много година.
 
„Ово драматично убрзање у односу на све познате класичне алгоритме омогућава експерименталну реализацију квантне супериорности. Колико знамо, овај експеримент означава прво рачунање које се може обавити само на квантном процесору. Док прототип такозваних квантних компјутера постоје, они могу да обављају исте исте задатке које могу и класични рачунари, мада брже.
Извештај Бостон консалтинг групе из новембра 2018. године каже да би они могли „променити игру у областима криптографије и хемије (а тиме и науке о материјалима, пољопривреди и фармацији), посебно оним које се односе на вештачку интелигенцију и машинско учење”.
За разлику од основних бинарних елемената класичних рачунара, или битова који представљају или нуле или јединице, квантни битови или кубити могу истовремено да представљају и једно и друго.
Спајањем кубита, квантни рачунари могу да упоредо обрадују огромне количине информација, док традиционални компјутери морају да их обрађују секвенционално.
Ово је значајна прекретница, први пут да је неко показао да квантни рачунари уопште могу надмашити класичне рачунаре. Захваљујући квантном феномену, квантни рачунари могу да упоредо обрађују огромне количине информација, док традиционални компјутери морају да их обраћују секвенционално, односно постепено.
Kолико је овакво достигнуће значајно можда је најбоље описао професор Вил Оливер са МИТ, који је на конференцији „Емтек” упоредио ову прекретницу са првим летом браће Рајт.