Предности и проблеми рада од куће

Ступањем на снагу измене Закона о привредним друштвима укида се коришћење печата за привредне субјекте. Закон је ван снаге ставио одредбе чак 10 закона и 107 подзаконских аката у којима се помиње печат. Ни једна институција банка или организација више нема право да захтева печат привредним друштвима или предузетницима.
Печат више није потребан код пријема поште, издавања различитих потврда, попуњавања образаца, подношења захтева и сл. Привредна друштва и предузетници који су се основали после 1. октобра 2018. године не морају да израђују печат, док постојећи могу постепено да их избаце из употребе.
Канцеларија за информационе технологије и електронску управу, у сарадњи са Националном алијансом за локални економски развој (НАЛЕД), обезбедила је контакт форму где сви правни субјекти могу да пријаве институције које им траже печат. Кликом на слику дођите до свог решења !
У Београду, у склопу посете руског председника Владимира Путина Србији који одржава се "Први дигитални дијалог Србије и Русије". Србија и Русија граде заједничку визију иновационог раста, а иновације и дигитализација имаће кључну улогу у развоју односа две земље у будућности, истакнуто је на скупу .
Сарадња српских и руских високотехнолошких компанија је од изузетне важности за Србију, а посебно је значајно, што су неке од најиновативнијих руских компанија, као што су на пример "Росатом" или "Kасперскy" још раније показале интересовање за пословање у Србији.
Од 1. јануара ове године уведени веома значајни порески подстицаји за подршку свим компанијама које доприносе развоју економије знања.У наредном периоду ће бити реформисан сет закона везаних за електронску трговину. Такође, усвојен је закон који ће омогућити регистрацију инвестиционих, тј. Venture Capital фондова, и да ће бити измењен Закон о јавним набавкама како би државне и јавне институције могле да купују иновативна решења и тиме подржавају иновативне домаће компаније.
Дигитални дијалог Србије и Русије одржавати најмање два пута годишње јер подстиче стварање нових вредности путем иновација и дигитализацију.Тако ће, највероватније, у априлу, бити отворен дигитални и иновациони центар "Тачка кључања", по узору на центре какви већ постоје у Русији.
Током октобра се обележава „Европски месец сајбер безбедности“, а Фондација Регистар националног Интернет домена Србије - РНИДС већ шесту годину доприноси тој европској кампањи за подизање свести о безбедности на Интернету. Тим поводом, ове године РНИДС организује скуп „Како до безбеднијег Интернета?“, 31. октобра, од 11.00 до 13.00, у Музеју науке и технике, Скендер-бегова 51, у Београду, а улаз је слободан за све заинтересоване.
На скупу ће се говорити о тренутно највећим изазовима интернет безбедности. Којим врстама напада су изложени наши уређаји повезани на Интернет и колико су чести? Да ли су антивирусни софтвери у стању да се изборе са актуелним претњама? Какви безбедносни изазови нас очекују у блиској будућности са експанзијом великог броја уређаја повезаних на глобалну мрежу (Internet of Things), IPv6 протоколом и иновацијама у области вештачке интелигенције? Да ли безбедносне надоградње DNS система (DNSSEC) могу да буду од помоћи? Како аутори веб-сајтова треба да осигурају странице које праве?
У нашем реалном окружењу расте број предузетника (тзв. мале или услужне привреде) који адекватно корсте велике могућности које пружају Интернет, сајтови и пласман понуде услуга на друштвеним мрежама. Такође, међу њима има и оних који у сарадњи са ИТ предузетницима умеју да нађу баланс између информативног, функционалног, и ажурног Интернет присуства. Један од примера је мрежни наступ система http://www.podizacistakla.rs - http://www.servis-sreckovic.com/ и ИТ радиони-це http://www.iizradasajtova.com,
Највећи квалитет овог Интернет наступа и понуде је у директној комуникацији и информацији заснованој на класичних 5 питања: КО - ШТА - ГДЕ - КАКО - КАДА и илустрованим путањама ( фотографије и ГУГЛ апаратима) на проналажењу одговора на већину питања због којих се посећује ова Интернет дестинација.
Многе компаније скенирају поруке електронске поште својих корисника како би унапредиле производе,али понекад и њихови запослени морају да прочитају поруку, а Гугл нема ништа против тога. Исто је и са осталим пружаоцима услуга електронске поште у чијим условима коришћења нигдје није забрањено читање туђе поште.
Према писању специјализованих ИТ и пословних гласила ситуација је врло забрињавајућа, док је Гугл је одбио да коментарише.Тако, запослени који раде за стотине компанија које се баве развојем софтвера читају приватне поруке корисника Gmail. Пре годину дана Гугл је обећао да ће прекинути скенирање пристигле поште својих корисника, али компанија није учинила много како би заштитила сандучиће од програмера софтвера трећих страна.
Корисници "Gmail" који су се пријавили за 'услуге темељене на е-пошти' као што су 'упоређивање цена за куповину' и 'аутоматизоване услуге за планирање пута' најчешће су у опасности да њихове поруке буду прочитане. Стотине програмера електронски 'скенирају' пристигле поште људи који су се пријавили за неке од тих програма, а у неким случајевима запослени их доиста читају.
У жељи да унапредимо Интернет небо Србије, Интернет клуб се определио да скромно, али од срца, подржи будућност и медисјки интернет пројекат ОБЛАКОДЕР - www.oblakoder.org.rs. Зашто ?
Зато јер ... Облакодер је место сусрета радозналих и љубопитљивих. Пратећи пулс града, Облакодер свакодневно преноси до сад неиспричане приче, открива младе ауторе и поставља важна друштвена питања. Становници Облакодера су претежно млади новинари, радници у култури и уметници који пишу језиком своје генерације и негују критички став према свету у коме живе. Зато што су и творци “Облакодера” због својих година и даље са главама у облацима, а желе да пренесу приче које се тичу урбане средине у којој су и сами одрасли. Дакле, основно опредељење “Облакодера” је да прати теме из области културе и уметности у Београду и другим градовима Србије и региона, са акцентом на стваралаштву младих људи (испод 35 година) и да буде намењен младим људима које интересују културна дешавања и урбана култура.
Ми мислимо да је Облакодер и садржајем, и мприступом и дизајном - будућност ИНТЕРНЕТА и зато га подржавамо.
Проверите !